POVRATAK

Hladnim pozdravom, rastali su se od svojih domaćina čim su se za to stekli uslovi. Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju, na čelu sa gospodinom Nebojšom Čovićem je poslao kontejnere i hranu uz pomoć ’’Crvenog Krsta Srbije’’ koje će im poslužiti za prve dane povratka. Kampovanje je počelo. Razapeti su šatori od kojih je jedan služio kao crkva. Prizor zapaljene kapele i konaka postao je svakodnevnica, i nikakvog nagoveštaja o obnovi nije bilo.
          Sve tako do 26. jula, manastirske slave Sv. Arhangela Gavrila. Pored brojnih gostiju i vladike Teodosija, na slavskom ručku prisustvuju i general italijansko-nemačkog sektora general Eriko (Ericco) i zapovednik nemačkih snaga, pukovnik Erhard Biler ( Erhard Bühler). Obećavaju pomoć u građevinskim mašinama. Početak radova može da počne.
          Na ’’ crveno slovo’’, praznik svetog proroka Ilije, nešto posle svete Liturgije, zabrujalo je građevinsko vozili sa vozačem, nemačkim vojnikom koji je počeo da raščišćava teren oko zapaljene duborezačke radionice. Tu, u sromnijim uslovima nego ranije, treba da se podigne novi konak. Tako je obnova započela.
          Obnovu manastirskog konaka je blagoslovio Nadležni Episkop Artemije, a izvedena je od strane Eparhijskog centra ’’Rade Neimar’’ uz svesrdnu pomoć pobožnog srpskog naroda. Ljudi su se javljali u hodu. Svako je hteo nešto da pomogne. Prvi među ostalima bili su stanovnici srpske enklave Sirinićke župe, Društvo prijatalja Manastira Sv. Arhangela ( sastavljeno od izbeglih Prizrenaca i Metohijaca), organizacija ’’Crvenog Krsta’’ Srbije…
          Novi konak je rađen sa velikim entuzijazmom i za nekoliko meseci je podignuta zgrada koja je svojim izgledom zadivila svakoga. Nemački pukovnik Biler je na sve njemu moguće načine nastojao da zgrada bude završena pre kraja njegovog mandata na Kosovu. U tome se nije uspelo, ali je on ostao u lepom pamćenju svim monasima. Prizrenska tj. Albanska komisija je više puta pokušavala da obustavi izgradnju, što im nije uspelo: ’’Iskoristite svoj autoritet da sprečite izgradnju zgrade koja nema građevinsku dozvolu.’’ – pisali su episkopu Artemiju. Na drugoj strani, usrdna podrška pravoslavnih učinila je da se podigne konak koji je bio mnogo lepši od ranijeg.Na prestižnom ’’Salonu Arhitekture’’ u Beogradu, arhitekta konaka Ranko Tomić je dobio posebno priznanje u kategoriji ’’Graditeljsko nasleđe’’.
          15. decembra, na dan kada se proslavlja Sv. Car Uroš i Sv. Carica Jelena ( sin i supruga prvog ktitora manastira cara Dušana) monasi se konačno useljavaju u svoje novo obitalište.
          Sve ovo vreme, ono što nije prestajalo, ma u kojim uslovima živeli, bile su službe i liturgije za spas svih pravoslavnih i za ’’mir sveta’’. Vremenom je ikonopisana mala kapela posvećena Vaskrsenju Lazarevom koja svojom lepotom zadivljuje malobrojne posetioce.
          Vojska oko manastira je takođe bila aktivna. Podignute su četiri nove osmatračnice i nagomilane na tone bodljikave žice. Nenajavljene su posete pripadnicima KFOR-a iz drugih zemalja onemogućene su, a ukoliko su najavljene, provešće ih profesionalni namački vojnik koji će im ispričati svoju verziju događanja 17. marta.
          Monaško bratostvo i dalje obavlja svoja redovna poslušanja čuvajući ’’i ovaj kamen zemlje Srbije.’’